Pogledajte ovu ženu i zapamtite je zauvek!
Svet nije samo sada ovakav, on je uvek bio takav - nagradu ne dobije uvek onaj ko je nje najdostojniji .
2008. godine u 98-oj godini umrla je žena po imenu Irina Sendler.
Za vreme Drugog svetskog rata ona je dobila posao u Varšavskom getu kao vodoinstalater–zavarivač.
U njoj su bili skriveni motivi. Budući da je bila Nemica, znala je o planovima nacista po pitanju Jevreja. Na dnu svoje torbe za alat ona je počela da iznosi decu iz geta, a u zadnjem delu svog kamioneta.
Imala je džak u kome je sakrivala veću decu.
Tu pozadi ona je vozila i psa koga je naučila da laje kad god bi joj straža propuštala kamionče kroz kapiju geta.
Vojnici prirodno nisu hteli da se zadršavaju sa psom, koji je lajući prikrivao zvuke koje bi deca mogla proizvesti.
Za vreme te delatnosti Irina je uspela da iznese iz geta, i samim tim spase, 2500 dece. Nacisti su je ipak otkrili i žestoko je izbili prebivši joj i ruke i noge.
Irina je zapisala imena sve dece koju je spasla i taj spisak čuvala u staklenoj boci zakopanoj ispod drveta u zadnjem delu svog dvorišta.
Posle rata pokušala je da pronadje preživele roditelje i da okupi porodice. Ali većina njih je okončala život u gasnoj komori.
Deca, kojima je Irina pomogla bila su smeštena u domovima ili su bila usvojena.
2007. godine Irina Sandler je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Nije je dobila.
Tu nagradu je dobio Al Gor za slajd-šou o globalnom otpljavanju.
2009. godine je tu nagradu dobio Barak Obama za svoja predizborna obećanja.
Ulažem mali trud da Vam pošaljem ovo pismo. Nadam se da ćete i Vi postupiti tako.
Prošlo je 66 godina od završetka Drugog svetskog rata u Evropi
Ovo elektronsko pismo je kao znak sećanja na 6 miliona Jevreja, 20-tak miliona Rusa, na hiljade Srba, desetina miliona hrišćana i 1900 katoličkih sveštenika ubijenih, streljanih, zlostavljanih, spaljenih, izmorenih glađu i poniženih.
Sada kao nikada, posle izjava Iraka i Irana i drugih, čak i u blagoslovenoj Evropi – o tome da je Holokaust jednostavno mit, neophodno je uraditi sve da svet ne bi zaboravio šta se dogodilo, jer postoje neki koji bi to hteli.
Ovo je pismo namenjeno na 40 miliona adresa. Postani karika u lancu sećanja. Pomozi nam da ga pošaljemo celom svetu.
Razdeli ovo svojim poznanicima i zamoli ih da ne prekidaju ovaj lanac.
Molim Vas, nemojte da obrišete ovo pismo. Za njegovo preadresiranje nije potrebno više od minuta.
Hvala!
Ostala sam bez reči .Zanima me koje obrazloženje je dala NOBEL FONDACIJA da ona ne primi nagradu i kako ovo podeliti dalje ? Moje osobito i duboko poštovanjeove ličnosti ,važne za celo čovečanstvo .Dragoj IRINI SENDLER NEKA JE LAKA ZEMLJA I SLAVA JOJ !
ОдговориИзбриши