понедељак, 10. децембар 2012.

;-)


Некад сам био овакав...

Онда сам срео једну слатку цурицу...

Она је била оваква...

Од тада смо увек били овакви...

Куповао сам јој поклоне...

Она их је примала и била је оваква...

Обожавао сам причати са њом....

На послу сам почео бити овакав...

Кад су је упознали, моји пријатељи су је гледали овако...

... а ја сам био овакав... 

За Дан заљубљеих је добила ружу од другог...

И била је оваква...

Док сам ја био овакав...

... то ме је довело до...

... и до... 

толико сам био љут...

... и од тада је све почело...


ПРОКЛЕТЕ ЖЕНЕ!

ДЕЧАК ОД 12 ГОДИНА НАС ОПОМИЊЕ...

Већ сам постављала ово писмо, али није наодмет да се подсетимо.

3.10.2011.
Поштовани пријатељи,
убеђен сам да дело овог дечака, ученика шестог разреда ОШ, заслужује Вашу пажњу  и, мислим, да ће одрасли када прочитају његову бајку ставити прст на чело и зaпитати се „ГДЕ НАМ ЈЕ ПАМЕТ ?!“. Молим Вас, проследите овај маил и Вашим пријатељима.
С поштовањем,
Милорад Узелац

Велику награду Светосавског књижевног конкурса прошле године је добио ученик Никола Боровчанин, из ОШ „Васа Чарапић“ из Белог Потока код Београда. Њему је посебне дарове уручио помоћник министра вера у Влади Републике Србије др Драган Новаковић. По општем уверењу и жирија а и публике, у питању је изузетно квалитретан рад, који се среће можда једном у више година. Ево, просудите сами... 

Бајка о Части 

У нека давна времена живеше људи бистрог ума и племените душе. Лутали годинама по различитим крајевима тражећи место за свој дом. Кад дођоше до Велике Реке, решише да ту и остану. Подигоше своје куће, направише своје село, и израдише велико, бројно и здраво потомство. Изабраше себи и краља по имену Разум. Добише и веру, језик и писмо. И тако настаде народ. Беше надалеко познат по својој честитости и мудрости.

Време је пролазило. Живот им беше богат. Али све што је добро, привуче и завидне људе. Из врло удаљених крајева, где су владале неслога и мржња, а краљица им била Завист, кренуше да нападају овај народ. Рушили су им куће, отимали децу, палили књиге ...

Но, народ беше храбар и неустрашив. Зато Завист реши да убије Разум. Тако и би. Народ оста без краља те одлучи да власт припадне његовој жени. Она се звала Част. Имала је кћерку Слободу и сина Живот. И уместо да без разума народ пропадне, они су са Части постали још јачи.

Част је владала поштено и достојанствено. Била је скромна, искрена и праведна. Кћерка јој је у свему помагала. Слобода је била најлепша девојка на свету и вољена у народу.

Завист, већ бесна, покуша да убије и Част, али без успеха. Затим покуша да отме Слободу, али је и она била неухватљива. Народ их је добро чувао, баш као што се чува највећи завет предака. Но, Завист није мировала. Тражила је пут до зла. Тако наговори Живот да се одрекне мајке и сестре добијајући за узврат обећање - вечну славу и власт. Живот је поверовао. На превару затвори Част и Слободу у кутију заборава. Постаде краљ. Народ се уплаши новог краља јер Живот без Части и Слободе је Живот са страхом. Тада су истина и нада далеко, а туга и зло прве комшије. Завист је имала кћерку Лаж која се по наговору мајке уда за краља. Уз њу Живот постаде још суровији, а народ несрећнији. Живот и Лаж добише кћерку Превару и сина Заборава. 

Дођоше још црњи дани. Народ је пропадао сваким даном све више. Од разумног, часног и слободног, остаде само преварени народ. И - заборављен.

Не прође много, а Завист одлучи да оде одатле јер више није имала на чему да им завиди. Са њом одоше и кћерка Лаж и унука Превара јер им је, овакав какав је, Живот досадио. Кад је краљ остао сам, са сином Заборавом, осети неизмерну тугу и покајање за оно што је учинио свом народу, те паде у постељу. Син се сажали над својим оцем те одлучи да нађе кутију заборава. Није је било тешко наћи. Била је на путу, заборављена. Обрадовао се, али ју је узалуд покушавао да отвори. Седео је тужан данима поред очеве постеље надајући се да ће неким чудом оздравити. Једног дана виде га мали дечак златне косе и упита га:  "Познајеш ли ти Част и Слободу?"  "Не, ја сам се родио после њих," одговори Заборав, "али их познаје мој отац Живот."  "Слушај ме добро," рече златокоси, "ако желиш да Живот оздрави, мораш испунити три задатка-жеље. Тако ће се кутија заборава отворити."

- Прва жеља: Учини да Живот заувек заборави на Завист, Лаж и Превару.- Друга жеља: Врати народу Част и Слободу!-Трећа жеља: Не дозволи да језик твог народа падне у заборав!

Заборав све тако учини, па се Живот изнова пробуди. Уз њега су и Част и Слобода живели дуго и срећно. Живе и данас али их треба чувати од кутије заборава.


Никола Боровчанин 6/1
ОШ “Васа Чарапић”, 
Бели Поток код Београда, 27.01.2011.

MUDROST ZRELIH GODINA


Mudrost dolazi sa godinama. Međutim, ponekad godine dođu same.

U mojim godinama više mi ne smeta ako mi misli nekuda odlutaju, jedino se bojim da se ne vrate.

Ako ti se ustajanje iz kreveta čini kao dizanje tegova, znači da si došao u zrelo doba.

Sagneš se da zavežeš cipelu, a onda se upitaš - šta bih još mogao uraditi kad sam se već sagnuo ?

Srednje godine su životno doba kad kupite providnu spavaćicu,  a onda shvatite da više ne poznajete nikoga ko bi kroz nju nešto video.

Ne jedite zdravu hranu - u vašim godinama organizmu su potrebni svi dostupni konzervansi.

U djetinjstvu pravite grimase pred ogledalom - u zrelim godinama vam se ogledalo osvećuje.

U poznim godinama materija odnosi pobedu nad duhom, duh bi još hteo, ali višak kilograma ne da.

Ako vam se čini da je kriza srednjih godina nepodnošljiva, setite se da vas još čeka i starost.

Mladost gleda u budućnost, starost gleda u prošlost, srednje doba gleda u ogledalo i ne veruje svojim očima.

What if money didn't matter?