Scena: Kajmakčalan.
Bitka: blato, krv, kiša, vetar, glad...
Jedna četa srpske vojske zauzela neku isturenu čuku. Stiglo naređenje da se čuka sačuva po svaku cenu. Ali, Švabo navalio, okruzio čuku sa tri strane, a nestalo municije i provijanta, nije bilo načina da opstane više tako. Kapetan reši da četa napravi proboj kroz usko grlo koje Švabo jos nije zauzeo, da se dočepa municije, pa da se nekako vrate i zadrze čuku do daljeg. Ali, neko mora da ostane...
- Cigo!
- Izvoli, gos'n kapetane!
- Ja sa četom idem po municiju i hranu, a tvoj zadatak je da sačuvaš čuku kako znaš i umeš. Evo ti šlem i tri bombe, nema više, pa gledaj šta ćeš!
- JOJ, GOS'N KAPETANE, KAKO ĆU JA...
- Tišina! To je sve što je ostalo, evo tri bombe, evo ti šlem...
- Aj' pa gos'n kapetane, ako je već tako, bolje da mi ostaviš jednu bombu i tri šlema!
- Jes' ti poludeo, Cigo? Šta ti pada na pamet?!
- Il' tako il' nikako!
- ...Pa dobro, budalo jedna, evo ti, pa se snađi.
I krene četa u proboj kroz koridor švapske vatre....
Tri dana kasnije, vraća se ostatak čete na čuku. Kad, imaju šta da vide: na jednoj strani gomila oružja, nabacana na kamaru. Pored, hrpa nemačkih uniformi i čizama. Na drugoj strani, gomila švapskih vojnika cvokoće bosa i u gaćama. U sredini, sedi Ciga, pred njim tri slema:
- Ajmo, braćo Nemci, poslednji pokušaj: pod kojim šlemom je bomba?
Нема коментара:
Постави коментар