Један човек идући из вароши кући јахао на магарцу, а његов син, момчић од десетак-петнаест година, ишао поред њега пешице. Сусретне их један човек па рече:
- То није право, брате, да ти јашеш а дете да иде пешице. Твоје су ноге јаче од његових.
- Онда отац сјаше с магарца и посади сина на њ. Мало даље сретне их други човек, па рече:
- То није лепо, момче, да ти јашеш а отац да ти иде пешице, твоје су ноге млађе.
- Онда узјашу обојица и пођу тако мало, али их сретне трећи човек, па рече:
- Каква је то будалаштина! Два матора магарца на једној слабој животињи! Право би било да човек узме батину па да вас обојицу стера!
Онда сјашу обојица и пођу пешице, отац с једне стране, син с друге, а магарац у средини. Сретне их четврти човек, па рече:
- Ала сте ви три чудна друга! Зар није доста да двојица иду пешице? Не би ли лакше било да један од вас јаше?
Онда отац рече сину:
- Ми смо обојица свакојако јахали на магарцу, сад ваља да магарац јаше на нама! - па онда обале магарца на земљу , те му један свеже предње ноге, а други стражње, па га онда узму на колац међу се и тако га понесу. А кад се људи који су их сретали и стизали стану још већма смејати и чудити, онда отац уједампут баци магарца на земљу и почне га дрешити, говорећи:
- Та сваки је човек луђи од овога магарца који свему свету хоће да угоди! Ја ћу с мојим магарцем чинити како сам и пре по својој вољи чинио, а људи нека говоре што им драго!
Па онда, узјаше магарца, а син поред њега пешице, и тако оду кући.
-Српска народна приповетка-
Нема коментара:
Постави коментар