Pismo nekadašnjeg direktora IMLEK-a

"Nezdrava i biološki bezvredna hrana koja nije za decu: margarin, paštete, parizer, topljeni sir i viršle."

Zlatko Šćepanović

Hranu koju ne treba davati svojoj deci jer nije zdrava niti biološki vredna 

Podsticaj da napišem ovaj tekst je reklama na televiziji u kojoj se pojavljuje popularni pevač Zeljko Joksimović i preporučuje margarin deci za jelo, pod sloganom zdrave hrane. Margarin nije nikako zdrava hrana, to je potpuno veštacka i biološki bezvredna hrana, jer se sastoji od vode, lošeg ulja i gomile umetnutih i vestačkih konzervansa i stabilizatora, vestačkih boja, veštackih vitamina i veštackih aroma. 

Reklamirati margarin kao zdravu hranu je potpuno licemerje, zavodjenje i manipulacija potroačima, kao i zdravljem nacije. Margarin je veštačka i loša kopija maslaca, butera, i nikako se ne može izjednačavati sa prirodnim proizvodom. Naravno, ne radi to Željko Joksimović namerno i svesno, on to radi za novac proizvođaca margarina koji to proizvodi i nama prodaje upakovano u lažnu priču i tvrdnju. 

Ista moja zamerka se odnosi i na prevarantsko i manipulativno reklamiranje viršli, parizera i pašteta kao zdravog doručka i zdrave hrane za decu. 

Svestan sam da nikakvo regulatorno telo, a ni Asocijacija za zaštitu potrošača neće moći da se izbori sa medijskim lažima i da ovakve spotove kao obmanjujuće skine sa tv ekrana, pa sam rešio da napišem ovaj tekst. Svestan sam i da će mnoga deca i mnogi roditelji ili staraoci dece biti žrtve ovakvih reklama i propagandnih poruka i svojoj će deci mirne savesti davati lošu i nezdravu hranu, verujući da je sve istina što se tvrdi u medijima. Zato i pišem ovaj tekst, makar za malobrojne koji će ga pročitati i razmisliti o njemu i hrani koju daju svojoj deci. 

Kako se pravi topljeni sir, pašteta, viršla i industrijska hrana 

Pre 10-ak godina sam se zaposlio kao direktor marketinga u Imleku. Prvih dana sam obilazio fabriku. Kolege su me odvele do Topione sira. Ušao sam u zgradu i u veliku sobu, svu u keramičkim pločicama. Na sred velike sobe, na podu, naspram uređaja za topljenje, stajala je velika gomila nabacanih pokvarenih sireva. Sirevi su svi bili iz asortimana Imlek-a, bili su raznih dimenzija i vrsta, deformisani, sasušeni, zeleni i beli od buđi i plesni koja se uhvatila na njima, neki su bili naduti od procesa vrenja koji je počeo da se odvija u njima na sobnoj temperaturi i pored izvora toplote. Gomila uzegle hrane za bacanje. Smeće. 

Upitao sam kolegu: "Da li su ovi sirevi za bacanje?"

Kolega mi je odgovorio: "Ne, ne nikako. Ništa se kod nas ne baca. Ovo su sirevi iz povraćaja iz prodavnica, koji su se pokvarili, oštetili ili im je istekao rok trajanja, i koji se ovakvi kakve vidite stavljaju u topionik, istope se, i onda se mlečna mast i protein iz njih procedi, dodaju se začini i sve to ide u kalupe za topljeni sir. Od te mase dobijamo topljeni sir, one male trougliće sira za dečiji doručak, ono što se popularno zove "Zdenka sir". 

Od tog dana, mi nikada nismo vise kupili topljeni "zdenka" sir niti moja deca znaju ta je topljeni sir. Istovetan proizvod topljenom siru je i sir za sendviče u listićima, koji se pravi na isti način i koje takođe ne kupujemo deci za ishranu. 

Isto mišljenje i naš stav prema nezdravoj hrani se odnosi i na paštetu, parizer i na viršle, proizvode koji se na slican način dobijaju od otpadaka životinja u industriji prerade mesa. Mesna industrija sve iznutrice, kožu, nokte, papke, creva, žile, salo, masnoće, kosti, ligamente, i svo ono manje kvalitetno meso životinja, fino samelje do neprepoznavanja, doda povrće, soju i začine, plus konzervanse i stabilizatore, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu pašteta, parizer i viršla. Osim veštackih aditiva problem takve hrane je i gomila soli koja se stavlja u prerađevine da bi se iste održale od brzog kvarenja.